Joca

                           МОЈА БАЊА ЛУКА                  

               Овдје се родих, овдје живим и ово највише волим. Ово је мој град, најљепши и најдражи град. Не знам ни сама када те волим више,граде мој ? Да ли зими када те покрије бјелина снијега, у прољеће кад замирише први цвијет, у јесен када се у алејама стољетних стабала под ногама закотрља дивљи кестен или у љето када врбаским брзацима клизе чамци и кајаци, а поред воде замиришу врбе, драче и липе ? Знам само да си увијек лијепа Бања Луко моја, да си најљепша, да те због много онога што јеси зову „Крајишка љепотица“, да си град, у који и они који не живе у њему долазе радо, брзо те заволе и вјечно памте. Знам да те подједнако лијепо гледати и са Бањ брда и са Паприковца, да си чаробна и када се јутром будиш окупана овим априлским сунцем и ноћу када се све умири и када утонеш у сан. Поносна сам што си град младих, град зеленила, град који има богату, славну и слободарску прошлост, што себе видим с тобом и у теби у будућности, што си и пркосна и поносна Бања Лука, што си највећи и главни град наше Републике Српске. Волим те родни граде јер си град славних побједника у спорту, музици, науци и култури, што су твоје име многи познати суграђани с поносом проносили широм свијета.

               Млада сам, још дијете и вољела бих да нама младима, својој дјеци пружиш више, да нас још више и још јаче вежеш за себе, да у будућности будеш град игре и пјесме, град који ће одзвањати дјечијим смјехом са игралишта, а не буком мотора и аутомобила који јуре твојим улицама. Жељела бих да обале Врбаса и у градски паркови буду окупљалишта младих, да задржиш све оно по чему си позната као најљепши град.